Početkom juna 2026. godine naučni tim sa The Hebrew University of Jerusalem predstavio je istraživanje koje bi moglo da promeni način na koji razmišljamo o donošenju odluka i ljudskom ponašanju. Studiju je predvodila dr Lilah Avitan zajedno sa doktorandom Imrijem Lifšicom i saradnicima iz Edmond and Lily Safra centra za nauku o mozgu.
Cilj istraživanja bio je da se otkrije šta se dešava u mozgu neposredno pre nego što pojedinac donese odluku da stupi u društvenu interakciju. Koristeći napredne metode snimanja moždane aktivnosti, istraživači su pratili aktivnost celog mozga kod zebrica, organizama koji se često koriste u neuronaučnim istraživanjima zbog sličnosti određenih moždanih procesa sa procesima kod ljudi.
Rezultati su pokazali da se nekoliko sekundi pre same akcije pojavljuje karakterističan obrazac moždane aktivnosti. Drugim rečima, mozak počinje da se priprema za društvenu odluku pre nego što ona postane vidljiva kroz ponašanje. Naučnici su čak uspeli da predvide da li će jedinka prići drugoj jedinki na osnovu aktivnosti mozga koja se javila pre samog pokreta.
Na prvi pogled, ovo otkriće može delovati pomalo zastrašujuće. Ako mozak počinje da odlučuje pre nego što postanemo svesni odluke, postavlja se pitanje koliko zapravo kontrolišemo sopstvene postupke. Međutim, istraživači naglašavaju da njihovi rezultati ne osporavaju postojanje slobodne volje. Naprotiv, oni ukazuju na to da se veliki deo mentalnih procesa odvija u pozadini naše svesti, dok mi tek naknadno postajemo svesni krajnjeg ishoda.
Ono što ovo istraživanje čini posebno zanimljivim jeste njegova povezanost sa svakodnevnim iskustvima. Mnogi ljudi su bar jednom doživeli da im se neka osoba dopadne ili ne dopadne gotovo trenutno, bez jasnog objašnjenja. Takođe, često govorimo o intuiciji kao o unutrašnjem osećaju koji nas vodi ka određenim odlukama. Možda upravo ovakva istraživanja predstavljaju prvi korak ka naučnom objašnjenju tih pojava.
Iz ugla psihologije, rezultati nas podsećaju da ljudsko ponašanje nije isključivo proizvod racionalnog razmišljanja. Emocije, prethodna iskustva, sećanja i nesvesni procesi imaju mnogo veću ulogu nego što smo nekada verovali. Savremena nauka sve više potvrđuje da se naš um sastoji od složenih sistema koji rade zajedno, često bez našeg svesnog uvida.
Osvrt redakcije
Smatramo da je vrednost ovog istraživanja mnogo veća od samog naučnog otkrića. Ono nas podstiče da drugačije posmatramo sebe i druge ljude. Umesto da svaku odluku tumačimo kao trenutni izbor, možda je korisnije da razumemo koliko na naše ponašanje utiču procesi koji se razvijaju mnogo pre nego što ih postanemo svesni.
Ovakva saznanja ne umanjuju ljudsku odgovornost, već proširuju naše razumevanje ljudske prirode. Što više učimo o mozgu, sve jasnije postaje da su svest, emocije i ponašanje međusobno povezani na načine koje tek počinjemo da otkrivamo.
Zbog toga posebno priznanje ove nedelje upućujemo dr Lilah Avitan, Imriju Lifšicu i njihovom istraživačkom timu. Njihov rad predstavlja važan doprinos savremenoj psihologiji i neuronauci i otvara vrata novim istraživanjima o tome kako nastaju naše odluke, odnosi i društveno ponašanje.
