Većina ljudi zna da stres može da oteža koncentraciju i pamćenje. Međutim, novo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Hamburgu pokazuje da njegov uticaj može biti još složeniji. Rezultati studije ukazuju na to da akutni stres ne utiče samo na to koliko ćemo informacija zapamtiti, već i na sposobnost mozga da poveže nova znanja sa onim što već znamo.
Ovo otkriće pruža novo razumevanje načina na koji stres oblikuje procese učenja i može pomoći u objašnjenju zašto se pod pritiskom često osećamo kao da „znamo, ali ne možemo da povežemo“.
Šta su istraživači otkrili?
Tim naučnika sa Univerziteta u Hamburgu proučavao je kako akutni stres utiče na integraciju novih informacija u postojeće strukture znanja. Rezultati su pokazali da osobe izložene stresu imaju više poteškoća da povežu novo naučene informacije sa prethodnim znanjem.
Drugim rečima, problem nije samo u tome što pod stresom možemo da zaboravimo određene činjenice. Stres može otežati proces kojim mozak stvara veze između različitih informacija i gradi dublje razumevanje određenog sadržaja.
Prema autorima studije, upravo je ova sposobnost povezivanja novih i postojećih znanja ključna za efikasno učenje, rešavanje problema i donošenje odluka.
Zašto je ovo važno?
U svakodnevnom životu retko učimo potpuno nove informacije odvojeno od prethodnog iskustva. Kada čitamo knjigu, pohađamo predavanje ili razgovaramo sa drugima, naš mozak stalno povezuje novo sa onim što već zna.
Zahvaljujući tom procesu možemo da razumemo složene teme, donosimo zaključke i primenjujemo stečeno znanje u različitim situacijama.
Kada je osoba pod stresom, ovaj mehanizam postaje manje efikasan. To može objasniti zašto studenti često imaju osećaj da su dobro naučili gradivo, ali tokom ispita ne uspevaju da povežu informacije i primene ih na konkretan zadatak. Slično se dešava i u poslovnom okruženju, kada pod pritiskom teže sagledavamo širu sliku i donosimo promišljene odluke.
Stres u savremenom društvu
Savremeni način života često podrazumeva konstantnu izloženost različitim izvorima stresa. Poslovni rokovi, akademske obaveze, finansijska neizvesnost, kao i stalna dostupnost putem digitalnih uređaja mogu doprineti osećaju preopterećenosti.
Iako je kratkotrajan stres prirodna reakcija organizma koja nam pomaže da odgovorimo na izazove, dugotrajna ili učestala izloženost stresu može imati negativne posledice po psihološko funkcionisanje.
Nalazi ovog istraživanja podsećaju nas da posledice stresa nisu samo emocionalne. One mogu uticati i na način na koji obrađujemo informacije, učimo i organizujemo znanje.
Šta možemo naučiti iz ovog istraživanja?
Rezultati studije ukazuju na značaj odmora i oporavka za kvalitetno učenje. Kada smo iscrpljeni i pod velikim pritiskom, često pokušavamo da radimo još više, verujući da ćemo na taj način postići bolje rezultate. Međutim, naučni nalazi sugerišu da upravo tada našem mozgu može biti najpotrebniji predah.
Kvalitetan san, vreme za opuštanje, fizička aktivnost i aktivnosti koje smanjuju nivo stresa mogu doprineti efikasnijem usvajanju i povezivanju novih informacija.
Zaključak
Istraživanje Univerziteta u Hamburgu pokazuje da stres ne utiče samo na pamćenje, već i na jedan od najvažnijih procesa učenja – povezivanje novih informacija sa postojećim znanjem. Ovaj nalaz predstavlja važan podsetnik da mentalno zdravlje i kognitivno funkcionisanje nisu odvojeni procesi. Kada brinemo o svom psihološkom blagostanju, stvaramo uslove da naš mozak uči, razume i funkcioniše na najbolji mogući način.
Wagner, M., et al. (2026). Acute stress impairs the integration of new information into existing knowledge structures.
University of Hamburg. (2026). Stress hinders the brain from linking new knowledge with existing knowledge. Press Release, University of Hamburg.
