Kraj meseca može biti koristan trenutak za psihološku refleksiju. Ne zato što je potrebno napraviti veliku promenu, već zato što periodično sagledavanje sopstvenih iskustava može pomoći u boljem razumevanju emocija, potreba, ponašanja i prioriteta.
Psihološki reset ne podrazumeva brisanje svega što se dogodilo tokom prethodnih nekoliko nedelja. Njegova svrha je da napravimo mentalnu distancu od svakodnevnih obaveza i procenimo šta nam je bilo korisno, šta nas je opterećivalo i na šta želimo da obratimo više pažnje u narednom periodu.
1. Napravite kratak pregled prethodnog meseca
Umesto procene meseca samo kroz ostvarene ciljeve, korisno je sagledati širu sliku.
Zapitajte se:
Šta mi je ovog meseca bilo važno?
Koje situacije su najviše uticale na moje raspoloženje?
Šta mi je prijalo?
Šta mi je predstavljalo nepotreban izvor stresa?
Koje ponašanje kod sebe sam primetila?
Ovakva pitanja podstiču samorefleksiju i pomažu da iskustva ne ostanu samo niz svakodnevnih događaja, već postanu izvor informacija o sopstvenim potrebama i obrascima ponašanja.
2. Prepoznajte šta vam više nije potrebno
Kraj meseca može biti dobar trenutak da identifikujete obaveze, navike i očekivanja koja vam više ne koriste.
To ne znači da svaku neprijatnost treba eliminisati. Stres, frustracija i nezadovoljstvo deo su svakodnevnog života. Važno je razlikovati prolaznu neprijatnost od obrazaca koji se kontinuirano ponavljaju i negativno utiču na naše funkcionisanje.
Pitanje nije samo „šta želim da promenim“, već i „šta više ne želim da održavam“.
3. Napravite razliku između onoga što želite i onoga što smatrate da morate
Mnogi ciljevi nastaju pod uticajem poređenja, društvenih očekivanja i ideje o tome kako bi naš život trebalo da izgleda.
Kraj meseca je prilika da proverimo da li su naši prioriteti zaista usklađeni sa našim vrednostima.
Nije svaki cilj koji nismo ostvarili dokaz nediscipline. Ponekad je potrebno preispitati sam cilj.
4. Zabeležite ono što je funkcionisalo
Samorefleksija ne treba da bude usmerena isključivo na greške.
Zabeležite nekoliko stvari koje ste ovog meseca uradili dobro. To mogu biti velike odluke, ali i mala ponašanja koja su doprinela vašem funkcionisanju.
Ovakav način posmatranja sopstvenog ponašanja pomaže da pažnju usmerimo i na postojeće kapacitete, a ne samo na ono što želimo da popravimo.
5. Ne postavljajte deset novih ciljeva
Početak novog meseca često prati potreba za potpunom reorganizacijom života. Novi planovi, nove navike, nova rutina i veliki broj očekivanja mogu kratkoročno delovati motivišuće, ali prevelik broj promena istovremeno može otežati njihovo održavanje.
Umesto toga, izaberite jednu ili dve konkretne stvari kojima želite da posvetite više pažnje.
Cilj ne mora biti spektakularan. Može biti više odmora, bolja organizacija vremena, redovniji obroci, manje odlaganja ili jasnije postavljanje granica.
6. Dozvolite sebi da mesec nije morao da bude savršen
Jedan mesec ne predstavlja meru vašeg uspeha, produktivnosti ili lične vrednosti.
Neki periodi će biti organizovaniji, neki će biti stresniji, a neki će jednostavno proći bez velikih događaja. Psihološki zdrav odnos prema sebi podrazumeva sposobnost da procenimo svoje ponašanje bez potrebe da svaki period pretvorimo u dokaz da smo dovoljno dobri ili nedovoljno dobri.
Kraj meseca zato ne mora da bude trenutak za kritiku. Može biti trenutak za procenu.
Šta mi je prijalo?
Šta mi nije prijalo?
Šta sam naučila?
Šta želim da nastavim?
Šta želim da promenim?
I možda najvažnije pitanje:
Šta mi je trenutno zaista potrebno?
Psihološki reset ne znači da prvog dana novog meseca moramo postati drugačija osoba. Dovoljno je da bolje razumemo gde se trenutno nalazimo i da naredni period organizujemo u skladu sa onim što nam je zaista važno.
