Leto bi trebalo da bude vreme bezbrižnosti, odmora i stvaranja uspomena. Ipak, za mnoge žene ono postaje period u kojem se pojačavaju nesigurnosti. Umesto da razmišljaju o mirisu mora, smehu sa prijateljima ili zalascima sunca, razmišljaju o tome kako izgledaju u kupaćem kostimu, da li će neko primetiti njihove nesavršenosti ili kako će ispasti na fotografijama.
Mnoge žene godinama sebi govore istu rečenicu: “Sledećeg leta biću zadovoljnija sobom.” Međutim, sledeće leto često dođe sa istim brigama. Telo se možda promeni, ali osećaj da nismo dovoljno dobre često ostane. Razlog za to nije u našem izgledu, već u odnosu koji imamo prema sebi.
Društvene mreže dodatno stvaraju utisak da svi oko nas imaju savršena tela, savršene fotografije i savršeno leto. Zaboravljamo da gledamo pažljivo birane trenutke, uređene fotografije i nerealne standarde lepote. Kada se neprestano upoređujemo sa takvim sadržajem, lako poverujemo da naše telo nije dovoljno lepo da bi bilo viđeno.
Posledica toga nije samo nezadovoljstvo izgledom. Počinjemo da izbegavamo situacije koje bi mogle da nam donesu radost. Sedimo umotane u peškir umesto da plivamo. Preskačemo zajedničke fotografije. Odbijamo pozive na bazen ili more. Ne zato što ne želimo da budemo tamo, već zato što mislimo da prvo moramo da promenimo sebe.
Najtužnije je što godine prolaze, a uspomene koje smo mogli da stvorimo ostaju neproživljene. Kada se osvrnemo unazad, retko žalimo zbog toga kako smo izgledali. Mnogo češće žalimo zbog trenutaka koje nismo sebi dozvolili.
Važno je da zapamtimo da telo nije prepreka za život. Ono je sredstvo koje nam omogućava da plivamo, plešemo, putujemo, grlimo ljude koje volimo i stvaramo uspomene. Ono ne mora biti savršeno da bi bilo vredno poštovanja.
Prihvatanje tela ne znači da ćemo svakog dana obožavati svoj izgled. To znači da nećemo dozvoliti da nezadovoljstvo izgledom upravlja našim životom. Možemo imati dane kada se ne osećamo najbolje, ali i dalje možemo otići na plažu, obući kupaći koji nam se dopada i dozvoliti sebi da budemo prisutni u trenutku.
Možda jednog dana nećete pamtiti broj kilograma koji ste imali tog leta. Ali ćete pamtiti osmeh, miris mora, razgovore do kasno u noć, decu koja su pravila kule od peska, prijatelje sa kojima ste se smejali i osećaj slobode dok ste ulazili u vodu.
Zato se zapitajte: koliko letnjih uspomena još želite da propustite čekajući “savršeno telo”?
Možda je upravo ovo leto pravo vreme da prestanete da čekate. Ne zato što ste postale savršene, već zato što ste shvatile da za život nikada nije bila potrebna savršenost.
