Na internetu se danas često govori o „high value“ osobi. Uglavnom se uz taj izraz vezuju samopouzdanje, uspeh, atraktivnost, nedostupnost, visoki standardi i sposobnost da se ode iz odnosa ili situacije koja nam ne odgovara. Problem nastaje onda kada se lična vrednost počne meriti upravo tim stvarima.
Psihološki zdravo samopoštovanje ne znači da verujemo da smo bolji od drugih. Ne znači ni da nikome ništa ne dugujemo, da moramo biti nedodirljivi ili da treba da postanemo verzija sebe kojoj se svi dive. Naprotiv, stabilan osećaj sopstvene vrednosti omogućava nam da budemo u kontaktu sa sobom čak i onda kada nismo najbolji, najuspešniji, najpoželjniji ili najviše pohvaljeni.
Možda zato pravi „high value mindset“ nema mnogo veze sa tim kako izgledamo drugima. Mnogo više ima veze sa tim koliko smo spremni da prestanemo da dokazujemo sebi i drugima da vredimo.
1. Ne objašnjavaš svoju vrednost ljudima koji su već odlučili da je ne vide
Jedan od znakova nesigurnog samopoštovanja jeste stalna potreba da budemo shvaćeni, prihvaćeni i potvrđeni. Kada imamo utisak da nas neko ne ceni dovoljno, možemo početi da ulažemo još više energije u objašnjavanje ko smo, koliko vredimo i zašto zaslužujemo drugačiji tretman.
Ali postoji granica između komunikacije i dokazivanja.
Komunikacija pokušava da izgradi razumevanje. Dokazivanje pokušava da promeni tuđe mišljenje o nama kako bismo se sami osećali dovoljno vredno.
Osoba sa stabilnijim osećajem sopstvene vrednosti može da podnese mogućnost da je neko ne razume, da je ne izabere ili da o njoj ima mišljenje sa kojim se ne slaže. To ne znači da joj nije stalo. Znači da njena slika o sebi ne zavisi potpuno od tuđe procene.
2. Ne pretvaraš svaku situaciju u takmičenje
Kada je samopoštovanje nestabilno, tuđi uspeh lako može da se doživi kao dokaz našeg neuspeha.
Neko dobije posao koji smo želeli. Neko izgleda bolje na fotografiji. Neko putuje više. Neko ima više novca, pratilaca, prijatelja ili profesionalnih prilika.
Odjednom tuđi život postaje ogledalo u kojem tražimo dokaze da sa našim nešto nije u redu.
Stabilnije samopoštovanje omogućava drugačiju perspektivu. Tuđi uspeh može biti samo tuđi uspeh. Ne mora da bude komentar o nama.
To je jedna od najvažnijih promena u načinu razmišljanja. Kada prestanemo da svoju vrednost određujemo poređenjem, postajemo slobodniji da pratimo sopstveni tempo.
3. Prestaješ da govoriš „da“ samo da bi ostao nečiji favorit
Želja da budemo prihvaćeni potpuno je ljudska. Problem nastaje kada prihvatanje počnemo da kupujemo odustajanjem od sopstvenih potreba.
„Nema veze.“
„Mogu ja.“
„Kako god ti želiš.“
„Ne smeta mi.“
„Samo sam mislila da možda možemo drugačije.“
Ponekad ove rečenice nisu znak fleksibilnosti. Ponekad su način da izbegnemo mogućnost da će se neko naljutiti, razočarati ili udaljiti ako kažemo šta zaista želimo.
Zdrave granice ne znače da postajemo sebični. One znače da možemo da podnesemo činjenicu da naše „ne“ neće svima biti prijatno.
Ako je cena nečijeg prihvatanja stalno odustajanje od sebe, ta cena je previsoka.
4. Ne pokušavaš da budeš savršena pre nego što sebi dozvoliš da budeš zadovoljna
Još jedan oblik dokazivanja može izgledati veoma produktivno.
Još jedan cilj.
Još jedan trening.
Još jedan sertifikat.
Još bolji izgled.
Još više novca.
Još više rada.
Još jedan dokaz da smo dovoljno uspešni da konačno možemo da se opustimo.
Problem je što se cilj neprestano pomera.
Psihološki zdravo samopoštovanje ne zahteva od nas da odustanemo od ambicija. Naprotiv, možemo želeti više i istovremeno verovati da smo dovoljno vredni i pre nego što do toga stignemo.
Razlika je u tome što više ne pokušavamo da postignemo nešto kako bismo zaslužili pravo da cenimo sebe.
5. Možeš da podneseš da nisi svima po volji
Jedna od najtežih lekcija odraslog života jeste da se dopadanje ne može garantovati.
Možemo biti pažljivi, zanimljivi, uspešni, dobri prijatelji, partneri ili kolege i opet se nekome ne dopasti.
Možemo uraditi sve „kako treba“ i ipak biti pogrešno shvaćeni.
Ako pokušavamo da eliminišemo svaku mogućnost odbacivanja, vrlo lako počinjemo da oblikujemo ličnost prema očekivanjima drugih ljudi.
Tada više ne pitamo „Šta ja mislim?“, već „Šta bi trebalo da mislim da bih bila prihvaćena?“
Visoko samopoštovanje ne znači da nam odbacivanje nikada ne smeta. Znači da odbacivanje ne doživljavamo automatski kao dokaz da sa nama nešto nije u redu.
6. Ne juriš ono što stalno moraš da zaslužuješ
Ovo je posebno važno u odnosima.
Kada smo emocionalno investirani u nekoga, lako možemo početi da opravdavamo nedoslednost, nejasnu komunikaciju i minimalan trud. Umesto da posmatramo ono što se zaista dešava, počinjemo da analiziramo šta još možemo da uradimo da bi nas druga osoba izabrala.
Možda treba da budemo zanimljiviji.
Možda manje dostupni.
Možda lepši.
Možda hladniji.
Možda tolerantniji.
Ali odnos koji zahteva stalno dokazivanje sopstvene vrednosti teško može da bude sigurno mesto.
To ne znači da treba odustati čim odnos postane težak. Zreli odnosi zahtevaju razgovor, kompromis i rad. Ali postoji razlika između rada na odnosu i pokušaja da sopstvenim trudom zaslužimo osnovno poštovanje, zainteresovanost i uzajamnost.
7. Dozvoljavaš sebi da ne znaš šta dalje
Možda najtiši oblik samopouzdanja nije imati odgovor na svako pitanje.
Ne znati da li će nešto uspeti.
Ne znati šta će druga osoba odlučiti.
Ne znati da li je neki izbor pravi.
Ne znati kako će izgledati naredna godina.
Kada imamo snažnu potrebu da sebi i drugima dokažemo da smo sposobni, neizvesnost može delovati kao slabost. Zato pokušavamo da kontrolišemo sve, predvidimo sve i donesemo savršenu odluku.
Ali psihološka sigurnost ne nastaje iz potpune kontrole. Nastaje i iz poverenja da ćemo moći da se nosimo sa onim što ne možemo da kontrolišemo.
Zato osoba koja zna svoju vrednost ne mora uvek da zna šta radi.
Dovoljno je da zna da njena vrednost neće nestati ako pogreši.
Možda je upravo to najzdravija verzija „high value“ mindseta.
Ne misliti da smo vredniji od drugih.
Ne pokušavati da ostavimo utisak da nam niko nije potreban.
Ne graditi život kao dokaz da smo uspeli.
Već doći do tačke u kojoj više ne moramo neprestano da dokazujemo da zaslužujemo ljubav, poštovanje, prostor, uspeh ili pripadanje.
Jer samopoštovanje nije osećaj da smo iznad drugih.
To je sposobnost da ostanemo na svojoj strani i onda kada nas niko ne posmatra.
